Одељење за интензивну негу и интоксикације - Ниво 3

Одељење за интензивну негу и интоксикације –ниво III (Intensive Care Unit - ICU) је део Клинке за ургентну пулмологију на коме се лече критично оболели, болесници са дисфункцијом једног или више органских система, превасходно респираторног и кардиоваскуларног.

Располаже са пет болесничких кревета уз могућност вентилаторне потпоре, неинвазивног и инвазивног хемодинамског мониторнинга (крвни притисак, срчана фреквенца, сатурација, број респирација, сатна диуреза, телесна температура). У стандардној употреби су и портабилни апарат за ехокардиографију, бронхоскоп и апарати за континуирану замену бубрежне функције.

Лекари су ангажовани и у Кабинету за инвазивну дијагностику и лечење, који је намењен за инвазивне хемодинамске процедуре (катетеризација десног срца, перикардиоцентеза, пласирање портова, cava филтера, cava стентова, пласирање ECMO катетера и ECOS катетера, тромбоаспирација, пулмонална ангиографија, балон пулмонална ангиопластика, емболизација плућних артерија).

На одељењу је запослено 6 лекара – троје специјалиста (Доц. др Јован Матијашевић, др сци. мед Урош Батрановић и асист. др Срђан Гавриловић) и три специјализанта интерне медицине (др Владимир Чарапић, др Светислава Милић и др Ана Андријевић), као  и 21 медицинска сестра/техничар. Чланови су Друштва интензивиста Србије и Европског удружења интензивиста. Боравили су на усавршавањима у Сједињеним Америчким Државама Mayo Clinic у Рочестеру и Универзитету у Питсбургу), у  Италији и другим земљама. Поред великог искуства у бављењу клиничким студијама и међународним пројектима, део су  глобалног пројекта iCertain, који чини преко 40 земаља из целог света на челу са “Mayo” клиником, а Институт за плућне болести Војводине представља координациони центар.

Начелник Одељења за интензивну негу и интоксикације је Доц. др Јован Матијашевић, специјалиста интерне медицине, а главна медицинска сестра је Маја Станојевић, дипломирани организатор здравствене неге.

Одељење за интензивну негу – Ниво 2

Одељење Интензивне неге - Ниво II је модерна респираторна јединица Клинике за Ургентну пулмологију ИПБВ конципирана према препорукама Европског удружења интензивиста. Одељење броји пет болесничких постеља са могућношћу инвазивног и неинвазивног праћења виталних параметара као и две постеље за смештај болесника који због мултирезистентних узрочника захтевају мере изолације. На овом Одељењу се збрињавају критично оболели пулмолошки болесници, а у складу са добром клиничком праксом у области интензивне медицине.

Одељење је технички опремљено у складу са европским стандардима и пружа могућности континуираног мониторинга виталних параметара, укључујући хемодинамски профил пацијента.
На Одељењу Интензивне неге - Ниво II примењује се и неинвазивна вентилација у складу са индикацијама, а према протоколу Европског Респираторног Удружења (European Respiratory Society).

Запослени на Одељењу Интензивне неге - Ниво II су начелник проф. др сц. мед. Душанка Обрадовић, интерниста-пулмолог, актуелни шеф Катедре за интерну медицину, потом Асист. др сц. мед. Биљана Јовеш, интерниста-пулмолог и др Ивана Вујовић, клинички лекар, те главна сестра Одељења Дубравка Ђорђевић.

Одељење за тромбоемболије плућа

На Одељењу за тромбоемболије плућа лече се оболели од плућне тромбоемболије (PE) и дубоке венске тромбозе (DVT). Након клиничког прегледа болесника и процене клиничке вероватноће постојања PE и DVT одмах се приступа дијагностичким процедурама. Раде се РТГ преглед плућа, гасна анализа, ЕКГ, ехокардиографија, Д-димер, коагулациони статус, ензимски и биохемијски статус. Ако на основу тих тестова постоји сумња на плућну тромбоемболију, дијагноза се потврђује и са CTPA – компјутеризованом плућном ангиографијом и перфузионом сцинтиграфијом плућа. Упоредо са дијагностиком плућне тромбоемболије, настоји се утврдити и исходиште тромба ултрасонографским прегледом вена доњих екстремитета. Ако се исходиште тромба утврди, у консултацији са васкуларним хирургом, одлучује се о потреби васкуларне операције или о уградњи вена кава филтера у циљу превенције рецидива плућне тромбоемболије.

Након што се основним дијагностичким тестовима потврди клиничка сумња на плућну тромбоемболију, започиње се лечење које зависи од масивности плућне тромбоемболије. Масивна плућна тромбоемболија лечи се фибринолитичком терапијом уз мониторисање пацијента у Интензивној јединици Клинике за ургентну пулмологију. Стабилизовани болесници и болесници са немасивном плућном тромбоемболијом се лече антикоагулантном терапијом (нефракционисаним и нискомолекуларним хепарином). Потом болеснике преводимо на оралну антикоагулантну терапију, контролишемо протромбинско време и када се постигне терапијски ефекат, даље контроле се спроводе у Амбуланти за превенцију тромбозе Поликлинике Института и то седам до десет дана након отпуста и током првог месеца, а касније, када је терапија добро регулисана, једном месечно. У случају да болесник нема контраиндикација за нове оралне антикоагулансе исти се уводе, на тај начин скраћена је дужина болничког лечења и контроле болесника се спроводе свако три месеца. Ако на примењену терапију не дође до резолуције тромба у плућним артеријама настаје хронична плућна хипертензија након плућне тромбоемболије. Ово стање се проценјује 3 до 6 месеца након акутне PE (ехокардиографијом, катетеризацијом десног срца, CTPA и перфузионом сцинтиграфијом) на основу наведених претрага поставља се индикација за ендартеректомију која је златни стандард у терапији CTEPH, ако су зачепљене веће гране артерије пулмоналис, а ако су исклјучене периферне гране индикована је плућна балон ангиопластика. Наведене процедуре се раде у специјализованим центрима који су одређени од стране међународног удружења за CTEPH.

С обзиром да се венски тромбоемболизам јавља као компликација других обољења, операција, траума, инфекције, малигнитета, тромбофилије постоји тесна сарадња са другим клиникама Института, клиникама Клиничког центра у Новом Саду и Службом за хемостазу и тромбозу.

Начелник одељења је субспецијалиста пулмолог др Јадранка Вучићевић Тробок, прим.

Сарадници: субспецијалиста пулмолог др Сандра Пековић, интерниста др Станислава Совиљ-Гмизић, лекар на специјализацији из интерне медицине др Милица Мирић.

Одељење за плућну хипертензију и хронично плућно срце - Ниво 1

Као саставни део Клинике за ургентну пулмологију предвиђено је за брзо збрињавање и лечење пацијената са акутно/хрoничном респираторном инсуфицијенцијом, најчешће као последицом хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), декомпензације десног срца или комбиноване кардиореспираторне болести. Код оваквих болесника често постоји потреба за неинвазивном механичком вентилацијом уз осталу медикаментозну и супоративну терапију. Такође, дијагностика и решавање основног узрока болести даљи су кораци код пацијената који су прошли збрињавање у јединици интензивне или полуинтензивене неге и настваљају лечење на клиничком одељењу.

У оквиру одељења уназад пет година посебно се дијагностикују и лече пацијенти са примарном плућном хипертензијом (ПАХ). Дијагностика и праћење ових пацијената спроводи се у складу са светским смерницама и у сарадњи са другим центрима у земљи и иностранству (Клинички центар Србије, AKH Клиника у Бечу). Највећи део дијагностичких процедура могуће је урадити у кратком року укључујући и катетеризацију десног срца која је „златни стандард“ и која се спроводи у јединици интензивне неге.

Као једини референтни центар за ПАХ у Војводини, упорним залагањем и у сарадњи са Министарством задравља успели смо да овим пацијентима обезбедимо и један део савремене специфичне ПАХ терапије. Тренутно су доступне две групе лекова: фосфодиестераза инхибитори 5 рецептора (силденафил) и антагонисти ендоленин 1 рецептора (босентан), а у оквиру клиничких студија могуће су и додатне комбинације код селектованих пацијената. Сви лекови додељују се након разматрања и конзилијарном одлуком Комисије за плућну хипертензију чији је председник проф. др Илија Андријевић.

Начелник одељења: Проф. др Илија Андријевић

Одељенски лекари: др Стоја Крунић - специјалиста пнеумофтизиолог и др сци. мед Сенка Милутинов - интерниста пулмолог

Кабинет за инванзивну дијагностику и лечење

Основне делатности Клинике су дијагностика и лечење болести плућног интерстицијума међу којима је најчешћа идиопатска плућна фиброза као и дијагностика и лечење грануломатозних болести међу којима су две најчешће саркоидоза и туберкулоза. На туберкулозу данас отпада свега око 15% капацитета Клинике, захваљујући смањењу стопе обољевања од ове болести на 14/100.000 у Војводини током последњих 12 година.
На Клиници је запослено 9 лекара – 1 пулмолог, 1 интерниста, 4 пнеумофтизиолога, 1 лекар на специјализацији из интерне медицине и 2 клиничка лекара. Од ових лекара су доктори наука, од којих је 1 редован професор и 2 ванредна професора. На клиници раде 23 медицинске сестре, од тога 1 главна сестра, 4 сестре одсека, 3 терапеута и 15 сестара у смени.

Клиника за туберкулозу и интерстицијумске болести плућа има капацитет од 62 постеље. Располаже са 17 болесничких соба, од којих су 7 шестокреветне, а 10 двокреветне. Свака соба има своје купатило, а све болесничке собе су опремљене централним кисеоником и клима уређајима. Током 2016. године на Клиници је лечено 1159 болесника који су остварили 19. 483 болесничких дана, а просечна дужина лечења је износила 17 дана.

Октобра 2014. године је основан Одсек за изолацију заразних туберкулозних болесника, кога чине 3 болесничке собе са укупним капацитетом 9 болесника. Овај Одсек је физички одвојен од осталог дела Клинике и у њему се у потпуности спроводе мере контроле ТБ инфекције у складу са Стандардним оперативним процедурама.

До 1. априла 2015. године у току је био десетогодишњи пројекат “Контрола туберкулозе у Србији“. Сви лекари клинике су били укључени у овај пројекат као чланови експертског тима, супервизори, едукатори. Едукације свих профила запослених на Клиници се спроводе у складу са планом и програмом едукација. Посебна пажња је обраћена на едукацију о мерама спречавања и сузбијања нозокомијалне инфекције бацилом туберкулозе, пред отварање одсека за изолацију. Овом едукацијом су били обухваћени и сви остали здравствени и помоћни радници ван клинике који у склопу свог посла имају потребе да улазе на одсек (сервирке, техничка лица, лаборанти), као и пацијенти и чланови њихових породица.

И по завршетку Пројекта контроле ТБ у Србији, лекари Клинике имају водећу улогу у контроли ове болести у Војводини, преко едукативних семинара, специјалних радионица, супервизијских посета установама у Војводини које лече туберкулозу, као и пружањем консултативних услуга преко Комисије за грануломатозне и интерстицијумске болести.

Од 01.01.2015. године у Институту за плућне болести Војводине почео да се примењује квантиферонски тест (QФТ тест). Овај тест се користи за детекцију латентне туберкулозне инфекције (ЛТБИ). За разлику од ППД теста овај тест је позитиван само у случајевима присутне инфекције са Микобактеријумом туберкулозе, а не и код примењене БЦГ вакцине. Тест се ради у Имунолошкој лабораторији Института за плућне болести Војводине. Предност ове методе доказивања ЛТБИ у односу на ППД тестирање је и у томе што је довољан само један долазак у лабораторију, а не две посете лекару у размаку од 72 сата као што је то код ППД тестирања.

Иако је Клиника основана превасходно за дијагностику и лечење туберкулозе, савремени трендови пада броја оболелих у Србији и Војводини довели су до тога да се Клиника све више усмерава на дијагностику и лечење како саркоидозе, тако и болести плућног интерстицијума. Због тога је и промењен назив Клинике. У овим болестима је током последње деценије дошло до значајних нових сазнања у вези дијагностике и лечења, те се лекари Клинике све више усмеравају и усавршавају и у тим областима.

У складу са тим је и препознавање мултидисциплинарног приступа дијагностици и лечењу болести плућног интерстицијума и оснивање Комисије за грануломатозне и интерстицијумске болести коју чине клиничари пулмолози/пнеумофтизиолози Клинике, радиолог и патолог. Ова Комисија доноси коначне одлуке о дијагностици и лечењу активне и латентне туберкулозе, саркоидозе и осталих грануломатозних и интерстицијумских болести. На комисији се разматрају случајеви како лежећих тако и амбулантних болесника који се могу слати по препоруци регионалног пнеумофтизиолога/пулмолога или лекара неке друге специјалности који се бави лечењем системских болести које могу захватити и плућни интерстицијум (имунолог, реуматолог итд.). Комисија ради уторком и четвртком од 11 часова, а заказивање прегледа је преко Амбуланте за контролне прегледе Института (021/4805114).

Сви здравствени радници клинике се непрекидно усавршавају у областима свога рада преко едукативних семинара, стручних састанака и конгреса у земљи и иностранству, на којима учествују не само као слушаоци, него и као активни учесници преко организовања семинара и симпозијума, уводних предавања, оралних и постер презентација.

 

Протокол за први преглед на клиници - Преуѕми документ

 

Одељење за ТБЦ

Одељење за интерстицијумске болести плућа

Клиника за алергологију, опструктивне болести плућа и респираторне инфекције располаже са 74 болничке постеље које су распоређене у 20 соба (десет двокреветних, две трокреветне и осам шестокреветних) од којих је седам климатозовано. Током годину дана на Клиници се збрине око 2.000 пацијената оболелих од акутних инфекција доњих дисајних путева, астме, хроничне опструктивне болести плућа, респираторне инсуфицијенције, цистичне фиброзе, ретких болести плућа и пацијената са недијагностикованим променама плућно-торакалне регије.

Клиника је опремљена савременом медицинском опремом, апаратима за инхалацију топлим ваздухом и апаратима за апликацију лека са позитивним притиском, обезбеђен је централни кисеоник инсталиран у свим болесничким собама.  Дијагностичке и терапијске процедуре се спроводе према савременим принципима добре клиничке праксе и у складу са националним и интернационалним смерницама. Лекарима су доступне савремене лабораторијске анализе биохемијских параметара, маркера инфламације, имунолошког статуса, микробиолошке дијагностике, патохистолошких анализа, радиолошке и имиџинг дијагностике као и испитивање плућне функције (спирометрија, плетизмографија, капацитет дифузије, тестови оптерећења), гасна анализа, индукованог спутума, специфичних бронхопровокацијских тестови, in-vivo и in-vitro алерголошких тестова.

На Клиници се континуирано прате новине у дијагностици и лечењу, спроводи се едукација средњег медицинског особља и лекара. Један од наших примарних циљева је и едукација пацијената о природи болести, начину живота, примени инхалера и важности редовног лечења и контрола. У ту сврху штампани су и популарни памфлети и приручници - како за лекаре тако и за пацијенте. Веома смо поноси на сарадњу коју имамо са лекарима из других центара Србије, као и колегама из региона: Црна Гора, Република Српска, БИХ, Хрватска, Словенија, Македонија. Страни држављани се неретко упућују на Клинику ради даље дијагостике и лечења.

Одељење за респираторне инфекције и цистичну фиброзу

(руководилац: Проф. др сци мед. Мирна Ђурић, лекари: др сци мед. Душан Шкрбић, волонтер Марија Ждрња)

На Одељењу за акутне пнеумопатије најчешће се лече болесници са акутним респираторним инфекцијама бактеријске, вирусне, гљивичне или непознате етиологије, бронхиектазијама, плеуралним изливима и инфилтративним променама у плућима неразјашњене етиологије. Поред основних лабораторијских анализа, у рутинском раду се користе савремени биомаркери инфламације, рендгенски снимци, компјутеризована томографија грудног коша, микробиолошка дијагностика (бактериолошке, вирусолошке, имунолошке и миколошке анализе из серума, искашљаја, бронхоаспирата и бронхолавата), а уколико је потребно спроводи се и припрема за инвазивну дијагностику (бронхоскопија, видеоасистирана торакоскопија и торакотомија). У сарадњи са другим одељењима и установама врши се редовно праћење изолованих узрочника у склопу мониторинга тешких ванболничких инфекција доњих дисајних путева на територији града Новог Сада и јужнобачког округа.

Одељење има и посебну јединицу која се бави збрињавањем и лечењем адултних пацијената са цистичном фиброзом која, према препорукама европског удружења за цистичну фиброзу, подразумева употребу инхалаторне антибиотске терапије, респираторне рехабилитације и едукације уз мултидисциплинаран приступ у фармаколошком и нефармаколошком третману.

Одељење за хроничне опструктивне болести плућа

(руководилац мр. сци мед Лидија Вртунски-Море, прим., лекари: спец. др мед. Јелена Паповић, мр сци. мед Оливера Максимовић, прим.)

На одељењу за хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) збрињавају се пацијенти са акутним погоршањем ХОБП савременом бронходилататорном и антиинфламаторном терапијом, а у случају поремећаја пулмоналне гасне размене примењује се супституциона кисеонична терапија. Врши се испитивање постојања коморбидитета и започиње њихово адекватно збрињавање. Сви болесници се укључују у програм респираторне рехабилитације којим се обезбеђују бржи и квалитетнији опоравак. Адекватном терапијом погоршања ХОБП редукује се њихова учесталост и тежина, побољшава квалитет живота и преживљавање пацијената. Значајан сегмент лечења је и едукација пацијента о карактеру болести, тежини, прогнози, мерама превенције, едукацији о правилној примени инхалера, значају престанка пушења и осталим нефармаколошким мерама лечења. У индикованим случајевима врши се процена за интервентну хируршку процедуру у виду редукције плућног паренхима или булектомије.  

Одељење за астму

(руководилац - Проф. др сц мед Биљана Звездин, лекари: доц. др сци. мед Виолета Коларов, прим., мр сци. мед. Весна Косјерина-Оштрић, клинички лекар - др мед. Бранислав Тушек)

На Одељењу се спроводи дијагностика и лечење оболелих од астме, као и третман акутног погоршања астме по принципима добре клиничке праксе, поштујући најновије препоруке светских водича за ову болест. Процењује се степен контроле астме и анализирају се сви фактори који доводе до лоше контроле болести. Разматрају се коморбидитети (ринитис, синуситис, гастроезофагеални рефлукс, дисфункција гласних жица, депресивност, анксиозност, остеопороза и други) и консултују одговарајући специјалисти ради потврде дијагнозе и започињања терапије. Саставни део третмана је спровођење респираторне рехабилитације. Свакодневно се врши едукација болесника о астми, начину примене инхалаторне терапије, начину живота, избегавању ризичних фактора, важности редовних контролних прегледа, препознавању првих знакова погоршања болести која може да угрози живот.

Наш циљ је да се обезбеди најбољи ниво здравствене заштите, дијагностике и терапије за сваког болесника, поштујући мултидисциплинарни приступ.

Одељење за интензивно лечење и негу опструктивних и алергијских болести плућа

(руководилац - Асист. др сци. мед Сања Хромиш, прим., лекари: спец. др мед. Срђан Стефановић, спец. др мед. Јелена Црнобрња, клинички лекар  - др мед. Татјана Петровић)

Одсек интензивне неге опструктивних болести плућа (ниво 2)

На наведеном одсеку Одељења за интензивно лечење и негу опструктивних и алергијских болести плућа збрињавају се пацијенти са тешким облицима хроничне респираторне инсуфицијенције настале као последица погоршања астме и хроничне опструктивне болести плућа, пацијенти са тешком астмом као и пацијенти са алергијским болестима плућа. Посебна пажња се посвећује откривању и лечењу коморбидитета и едукацији пацијената о значају адекватне примене лекова, дужини лечења, препознавања симптома болести и погоршања, адекватности примене инхалера, рехабилитацији, вакцинацији и другим нефармаколошким мерама лечења.

Планом развоја ИПБВ предвиђено је реновирање одељења које треба да обезбеди савремено опремљену јединицу полуинтензивне неге снабдевену са четири апарата за неинвазивну вентилацију и четири монитора уз савремену пратећу опрему. Неинвазина механичка вентилација је прва терапијска мера која се примењује код пацијената са акутном респираторном инсуфицијенцијом удруженом са респираторном ацидозом, јер смањује смртност, смањује потребу за инвазивном механичком вентилацијом, дужину болничког лечења и побољшава преживљавање. Према најновијим смерницама за лечење ове болести датим од стране Глобалне иницијативе за лечење и превенцију ХОБП (GOLD- http://goldcopd.org/) примена оваквог начина лечења има ниво препоруке 1А.

Кабинет за алергологију и тешку астму

Према проценама Светске здравствене организације, алергијске болести данас представљају значајан здравствени проблем, који прети да поприми пандемијске размере. Само у Европи од ових болести пати око 150 милиона људи, а узимајући у обзир актуелну тенденцију пораста процењује се да ће у наредних 15 година половина европске популације имати барем једну алергијску манифестацију. Неретко, ови пацијенти имају тешке форме болести која значајно утиче на квалитет њиховог живота, професионално и лично напредовање, али у великој мери доприноси и оптерећују здравствени буџета.

Алергијске болести респираторног тракта представљају најзначајнију групу ових обољења, од чега су свакако најзаступљенији алергијски ринитис и астма. Респираторне манифестације могу настати код пацијената са алергијом на полене (трава, коров, дрвеће), гриње, гљивице, алергене домаћих животиња, инсеката, лекове, храну и адитиве, могу бити удружене са анафилактичким реакцијама, кожним променама, ГИ сметњама, или се испољити као лоше контролисана, тешка астма или перзистентни риносинузитис.

У Кабинету за алергологију ИПБВ годишње се обави око 3.000 нових и поновљених прегледа пацијената са астмом, хроничним кашљем, бронхијалном опстукцијом непознате етиологије и суспектним алергијама и преко 500 кожних алерголошких тестова. У његовом раду учествује високо стручно и квалификовано особље са великим искуством у лечењу пацијената са астмом и алергијским болестима плућа које обухвата седам лекара од којих су три субспецијалисти алергологије. Услуге које се обављају у кабинету су усаглашене са већ постојећим субспецијалистичким службама које функционишу на нивоу града Новог Сада као што су Амбуланта за алергологију Клинике за кожне и венеричне болести КЦВ као и Ринолошки кабинет и Кабинет за Фонијатрију ОРЛ Клинике КЦВ.   

У кабинету за алергологију се спроводе следеће дијагностичке и терапијске процедуре:

Кожни убодни (prick) тестови који представљају поуздан метод у дијагнози IgE
посредоване алергијске болести код пацијената са ринокоњуктивитисом, астмом, уртикаријом, анафилаксом, атопијским дерматитисом и суспектном алергијом на храну и лекове. Метода је минимално инвазивна, јефтина, резултати су доступни одмах, те уколико се примењује и очитава правилно, има висок степен репродуцибилности.

Убодни (prick) тест на инхалаторне алергене: респираторне алергије представљају најчешће алергијске болести,а сензибилизација на инхалаторне алергене се јавља код 25% укупне популације. Prick тест на инхалаторне алергене актуелно се спроводи у складу са препоруком глобалне европске мреже за алергије и астму (The Global Allergy and Asthma European Network) и обухвата стандардни европски панел тестова (модификован за два алергена у складу са аеробиолошком ситуацијом у Србији) од 17 алергена (леска, јова, бреза, платан, чемпреси и клеке, јасен, мешавина трава, црни пелен, амброзија, алтернариа, кладоспориум, аспергилус, длака мачке, длака пса, европска гриња и буба рус) уз позитивну и негативну контролу. Тестирање се изводи у складу са препоруком европске академије за алергологију и клиничку имунологију.

Убодни (prick) тест на алергене хране уз употребу комерцијалних препарата  Института Торлак
“Prick to prick“ тестови: кожни убодни тестови се користе за испитивање сензибилизације на алергене свеже хране (воће, поврће, пшеница, коштуњаво воће) и представљају најчешћу процедуру у евалуацији алергије на храну. Број алергена који се могу испитивати на овај начин је неограничен, а сензитивност процедуре је веома висока и износи око 85% за орални алергијски синдром.

Назална лаважа, дијагностичка метода којом се омогућава квантификација врсте и степена инфламације назалне слузнице, а користи се у циљу испитивања сезонског и перенијалног алергијског ринитиса и инфективног ринитиса.

Брис носа на еозинофиле, једноставна и јефтина процедура којом се одређује присуство ових ћелија у слузници носа.

Алерген специфична имунотерапија - имунотерапија је једина каузална терапија алергија која доводи до стварања такозване имунолошке толеранције, односно подношљивости. Код већине лечених пацијената долази до смањења симптома болести, смањене употребе лекова уз смањења ризика за настајање нових сензибилизација или развоја нових алергијских болести. У кабинету се спроводи сублингвална имунотерапија (СЛИТ) применом респираторних алергена (гриње и полени) Института Торлак, у складу са препорукама Европске Академије за алергологију и клиничку имунологију.

Индиковање и евалуација резултата функционалних испитивања као што су: спирометрија, плетизмографија, бронходилататорни тест, неспецифични индиректни и директни бронхопровокацијски тестови, специфични бронхопровокацијски тестови и индуковани спутум.

Планом развоја Клинике и Кабинета за алергологију планира се увођење додатних дијагностичких процедура чиме би се проширило и допунило испитивања за поједине специфичне облике астме, као и испитивања код пацијената са другим алергијским плућним и ванплућним болестима.

 

Дневна болница за тешку астму и алергиске болести плућа

 

Распоред лекара у Кабинету за алергологију

Понедељак:    

Ассист. др сци. мед. Сања Хромиш, прим., специјалиста пнеумофтизиолог, субспецијалиста алерголог

Уторак:           

Мр сци. мед. Лидија Вртунски – Море, прим, специјалиста пнеумофтизиолог
Спец. др мед. Јелена Паповић, специјалиста пнеумофтизиолог

Среда:           

Проф. др сци. мед. Биљана Звездин, прим.,  специјалиста пнеумофтизиолог,  субспецијалиста пулмолог

Четвртак:       

Доц. др сци. мед. Виолета Коларов, прим. специјалиста пнеумофтизиолог, субспецијалиста алерголог  
Др сци. мед. Душица Станојев Јовановић, прим. специјалиста пнеумофтизиолог

Петак:            

Др сци. мед. Мирјана Јованчевић Дрвеница, специјалиста пнеумофтизиолог, субспецијалиста алерголог
Мр сци. мед. Оливера Максимовић, прим. специјалиста пнеумофтизиолог